03 Aug Prednosti monitoringa i mapiranja prinosa
Dragana Blagojević
istraživač-pripravnik, Institut BioSens
Informacione tehnologije su još od ranih 90-tih godina 20. veka postale inovativno sredstvo koje se primenjuje u oblasti precizne poljoprivrede. Jedna od najrasprostranjenijih tehnika u poljoprivredi jeste monitoring prinosa uz koji uvek ide i mapiranje. Ova vrsta tehnike koristi GPS tehnologiju i fizičke senzore da prati stanje useva na njivi, brzinu kretanja kombajna za žetvu, vlažnost zrna i druge veoma važne informacije na posmatranoj parceli. Danas farmeri sve više i više počinju da uviđaju prednosti korišćenja ovih tehnologija i razmatraju opciju ulaganja u nju.
Prilog 1. Kombajn za žetvu na polju
Glavna prednost monitoringa prinosa je to što farmeru obezbeđuje veoma bitne informacije o njihovom polju i usevima gde u isto vreme mogu da razvijaju upravljanje usevima na specifičnim lokacijama. Pored toga, monitoring prinosa i ceo taj sistem na vrlo vizuelan i jasan način prikazuju prostornu i vremensku varijabilnost useva na polju. Finalni proizvod monitoringa su mape prinosa koje imaju veoma veliki uticaj na donošenje odluka u vezi upravljanja njivom. Kako bi kvalitetno merili i prikazali tačne informacije o usevima na polju, senzori i ceo sistem koji se nalazi na kombajnu ili traktoru za žetvu moraju da budu savršeno kalibrisani sa minimalno sistemskih grešaka. Određene greške svakako da postoje i ne mogu se izbeći. Neke od takvih grešaka jesu razlika u širini hedera, neprecizni podaci o lokaciji, protok zrna, kašnjenja u davanju informacija o usevima, greške pri merenju brzine itd. Ove greške su lako uočljive kada se pogledaju mape prinose te je vrlo važno detektovati ih i ukloniti iz baze podataka. Postoje softveri koji su napravljeni upravo za ove svrhe i veoma su korisno sredstvo za rad sa takvim podacima. U procesu čišćenja prikupljenih podataka postavljaju se određeni limiti u zavisnosti od useva koji se obrađuje. Ovi limiti mogu biti sačuvani i korišćeni za svaku narednu analizu i obradu podataka, što predstavlja olakšavajuću okolnost u radu.
Kada govorimo o sistemu monitoringa prinosa, važno je napomenuti da postoje četiri glavne komponente: prijemnik globalnog sistema za pozicioniranje (GPS), senzor za merenje mase protoka, monitor prinosa i senzor za merenje vlažnosti. Sve nabrojane tehnologije su postavljene na kombajnu za žetvu i aktiviraju se tokom žetve. Podaci prikupljeni uz pomoć ovih senzora se skladište u memoriju uređaja koji se nalazi unutar kombajna. Senzor za merenje protoka zrna daje informacije koje monitor prinosa koristi za procenu koliko je zrna useva skinuto i prošlo kroz kombajn u svakom trenutku na njivi. Senzor za merenje vlažnosti obezbeđuje čak najvrednije informacije za farmera. Naime, sa ovom informacijom farmer je u mogućnosti da osigura sebi pogodnu cenu za taj usev na tržištu. GPS prijemnik je mobilni senzor i koristi se za merenje tačne pozicije kombajna, brzine, nadmorske visine itd. Pomoću njega dobijaju se georeferencirani podaci koji se kasnije pretvaraju u jasne mape koje su lako razumljive i koje farmer može da primeni. Sam monitor prinosa se nalazi unutar kabine kombajna gde postoji displej na kom farmer ima uvid u to šta se dešava na polju tokom žetve, kako sistem funkcioniše te vrlo brzo može da reaguje ukoliko primeti da nešto nije u redu.
Kasnije, pomoću ovih uređaja korisnik ima mogućnost transfera podataka na lični kompjuter gde se vrše dalje analize i već spomenuto prečišćavanje. Podaci mogu da budu izvezeni u različitim formatima, u zavisnosti od softvera koji se koristi za analizu. Ovako prikupljeni skupovi podataka u sebi sadrže veliki broj informacija. To su tabele sa više od 20 kolona koje predstavljaju karakteristike useva, a broj redova tačke uzorkovanja.
Prilog 2. Sirovi neprečišćeni podaci prikazani u QGIS softveru i mapa elevacije izmerene pomoću GPS prijemnika
Treba istaći važnost ovih informacija, koja je ogromna. Koristeći podatke dobijene pomoću ovih senzora, farmeri mogu da imaju uvid u karakteristike njihove parcele i da poboljšaju upravljanje istim. Oni imaju kompletnu vizuelizaciju stanja njive u datom trenutku što im omogućava da tačno znaju koju poljoprivrednu tehniku gde da koriste. Ovo podrazumeva da imaju preciznu informaciju o tome koji deo njive je zahvatila suša pa je potrebno više da se navodnjava, na koji deo njive su vremenski uslovi najviše uticali te zahteva poseban tretman i sl. Štaviše, mogu da razviju strategije za prihranu za neku buduću setvu i promene proces upravljanja usevima na samom polju u zavisnosti od potencijala njive. Sa svim ovim podacima, njihov proces donošenja odluka postaje lakši i mnogo više pouzdaniji. Na kraju, važno je sagledati i uticaj ovih podataka i načina privređivanja sa aspekta troškova proizvodnje. Mape praćenja prinosa pomažu poljoprivrednicima da objasne i vode evidenciju o stanju useva kako bi to kasnije mogli da koriste u osiguravanju zakupaca ili kupaca zemlje.
Monitoring prinosa i mapiranje istih predstavlja samo jedan korak u održivoj poljoprivredi. Racionalno korišćenje resursa doprinosi boljem životu, kvalitetnijoj hrani i svesnom ponašanju prema životnoj sredini. Danas, kompanije koje se bave ovom delatnošću sve više i više ulažu u ovakve vrste tehnologija jer su svesni da je održiva poljoprivreda budućnost u koju je vredno ulagati.
